”…Mnogo je sličnih pokazatelja da se srpskoj javnosti servira samo jedna, ružičasta strana ove evro šećerleme. Zato sam ja evroskeptik i zato bih to bio čak i nezavisno od činjenice da su skoro sve zemlje EU učestvovale ili podržale bombardovanje Srbije, da su u najvećem broju priznale Kosovo, da ga tretiraju kao nezavisnu državu i pritiskaju nas da sa Kosovom uspostavljamo „dobrosusedske odnose“. Moj glavni argument protiv ulaska u ovakvu EU i pod ovim uslovima jeste, pod 1 – uvid da to čak ni čisto ekonomski više nije profitabilna priča i (pod 2) uverenje da se u Srbiji od „vere u EU“ pravi i novi marksizam i nova veronauka, nova ideologija, nova religija i novo praznoverje i da ta vera onda dodatno pothranjuje najgore lične i kolektivne osobine. A pre svega parazitizam i lezilebovićstvo, očekivanje da se može imati hleba bez motike, da će nam, kad postanemo „kandidat“, a pogotovo kad „stupimo u EU“ pečene ševe same padati u usta, da će neko sa strane da reši sve naše probleme i da negde tamo u Briselu, ili gde god, neko sedi i jedva čeka da nam pomogne i da nas usreći…”
Đorđe Vukadinović – Nova Srpska politička misao »