Koji (kurčevi) Srbi?
Ovih dana, a nije to bilo prvi put’ razgovarah sa prijateljima na temu zašto su Srbi Švedske toliko nevidljivi, nečujni, neuticajni i u principu totalno na margini. Oni prvi od nas su ovde došli prije gotovo 50, godine, ali ni jednog parlamentarca nema među nama, ni jedne osobe uticajne u medijima ili u poslovnom svijetu. Nekada smo bar imali“ uspiješne“ predstavnike među kriminalcima, danas ni tamo. I oni su danas olinjali i žive od stare slave i tračaju kako su oni nekada sa kraljem… Po tome smo baš fenomen zanimljiv za istraživanje. I tako maštajući pričasmo o raznim putevima ka promjeni. I tako dođosmo do klasične diskusije o kokoški i jajetu. Šta je akcija, a šta reakcija, šta je uzrok, a šta posledica. Ja sam kako to često zna biti krenuo sa objašnjenjima koja su veoma obuhvatna, ali iskreno govoreći veoma teško ostvariva. Smatrao sam da za nas Srbe u Švedskoj neće biti nekog većeg napretka bez da se Srbi u starom kraju i Srbija donekle srede, njegova taktika je bila „okanimo se mi Srba dole, se koncentrišemo na podizanje statusa nas kao grupe ovde“. Grupe Srbi u Švedskoj. Došlo je ovde do raznih drugih diskusija kao na primjer zašto su Srbi Kanade kao grupa uspješniji od nas iako smo pripadnici istog naroda ili zašto su Kurdi uticajniji u istoj ovoj Švedskoj u kojoj i mi živimo. Pa gdje su ti Srbi Švedske?
…zašto su Srbi Kanade kao grupa uspješniji od nas iako smo pripadnici istog naroda ili zašto su Kurdi uticajniji u istoj ovoj Švedskoj u kojoj i mi živimo. Pa gdje su ti Srbi Švedske?
Ovde smo se dominantno naseljavali iz ekonomskih razloga, a u Kanadi ima dobar dio ljudi koji su tamo otišli iz političkih razloga. Da se ne lažemo, Srbi koji su se naselili ovde su došli iz najsiromašnijih krajeva, sa najtanjim obrazovanjem i prilično su bili i jesu zahvalni ovim što su ovde dobili (siguran posao, pristojan stan, mogućnost da se posjeti stari kraj bar jednom godišnje…). Nisu imali neke velike želje tako da kažem. A zahvalnost je lijepa osobina, ali ne pomaže da se postigne ono što se u ovom svijetu definiše kao uspijeh. Sve u svemu ovde smo kao narod skroz politički nepismen i nesvjestan. Nije da su Kurdi mnogo bolji ili da su to naši sunarodnici u Kanadi, ali među njima postoji dovoljan broj koji vuče i koji usmjerava ostale. Zato su uspješniji.
E sada ova priča o tome da se moramo koncentrisati na ”sada i ovde”, to jeste vrlo često tako, ali za nas ne važi. Možemo mi ovde sto puta objašljavati kakvi su švedski Srbi i biti veoma uspiješni kao pojedinci, ali sve dok informacija da dolazimo iz nepoštovane zemlje niskog statusa ipak će se na nas tako gledati na prvi pogled. Bez dizanja ugleda Srba u cjelini nema nekog bitnog dizanja kolektivnog statusa Srba u Švedskoj.
Očigledna ilustracija toga da promjena prvo mora nastati u „matici“ su recimo Italijani u SAD (a i šire) i Finci u Švedskoj. Italijani su bili pri dnu ugleda u SAD u prvoj polovini 20. vijeka. Mafija, zaostali, siromašni, nasilni, poderani i odrpani… I onda se ta Italija počela promovisati po svijetu. Istina Italija i Italijani imaju jednu visokouglednu istoriju, ali to se bilo i zaboravili. I tako od sitnih (165 cm i 65 kg) zalizanih maminih dječaka koji vole da mašu rukama napraviše najbolje ljubavnike ovog svijeta. Da ne idemo dalje. Kako to? Pa prvo su pravili dobre filmove kada je evropski film bio zamr’o, tik posle rata, znači našli su neiskorišten prostor. Pa su onda pravili kojekakvu milozvučnu muziku. Pa su boga mi prilično popravili i svoju zemlju. Pa su ubijedili ostale kako njihovi sirevi koji iskreno govoreći smrde ipak mirišu. I tako dalje i tako dalje. Znači bolja slika Italije, korist i za američke Italijane.
Ko su za prosječnog Šveđanina bili Finci 70-i neke? U principu undermenš, ljudi druge, treće klase. Propalice koje rade najlošije poslove, vole izvaditi nož i opiti se. Imali su status koji je nekada bio malo iznad našeg, nekada prilično ispod. Gdje su oni danas, a gdje mi? I nema šanse da su prvenstveno oni sami kao kolektiv u Švedskoj podigli status svoje grupe. Istina zbog osjećaja manje vrijednosti i pogleda većine na njih većina ih se asimilovala i ne postoje kao neka organizovana grupa u ovoj zemlji. Po tome bi ih mogli okarakterisati kao neuspiješnu grupu. Ali ipak na Finca kao pojedinca se više ne gleda sa visine. Danas kada je Finska razvijenija od Švedske gotovo niko iz novijih generacija ne gleda na Fince sa visine. Na žalost ljudi se cijene i po slici zemlje iz koje dolaze.
Znači možemo mi svi biti najfiniji, najpočešljaniji, najvrjednji, najpošteniji… Ali sve dok je slika Srbije kao nesređene zemlje i zemlje ljudi koji jedu djecu takva mi kao grupa ovde ne možemo značajno napredovati. Kako ja da objašnjavam da je slika Miloševićevog govoru na Gazimestanu obična propagandna glupost kada današnji predsjednik iste te Srbije priča isto to o tom govoru?
Od slike Srbije i Srba dole zavisi da li će naša djeca ili unuci biti Srbi. Danas mnogi kopaju po pretcima ne bi li pronašli nekog Italijana? Zašto? Pa to im diže status i čini ih interesantnijim. Fudbal, hrana, moda…
Ili kako objasniti koliko su Srbi nastradali u poslednjem ratu kada ”predsjednik Srba” izvinjava na sve strane bez nekog reciprociteta? Žrtva se ne izvinjava na taj način, nego počinioc. Na žalost mi moramo biti dvije borbe paralelno, ma koliko ne željeli. Da parafraziram Marksa Srbija i Srbi dole su baza, temelj, mi ovde smo nadgradnja, ma šta mi željeli i mislili. Moraš prvo imati ono što ti treba za osnovne fiziološke potrebe (neke Srbe), pa tek sit i naspavan možeš filozofirati (i imati Švedske Srbe).
Od slike Srbije i Srba dole zavisi da li će naša djeca ili unuci biti Srbi. Danas mnogi kopaju po pretcima ne bi li pronašli nekog Italijana? Zašto? Pa to im diže status i čini ih interesantnijim. Fudbal, hrana, moda… Da i ne pričamo koliko danas mnogi kopaju po ranijim generacijama ne bi li našli nekog Jevreja. Uspiješni, porijeklo otvara mnoga korisna vrata, pomažu se, visok status.. A Srbi rođeni kao Srbi i živeći tu odakle su Srbi već izbjegavaju identifikaciju sa svojim narodom, jer Srbi su… Ma znamo kakva je slika u kolektivnom shvatanju.
Slijepi narodni guslar
Koji (kurcevi) Srbi? Tekst na cirilici »
Ових дана, а није то било први пут’ разговарах са пријатељима на тему зашто су Срби Шведске толико невидљиви, нечујни, неутицајни и у принципу тотално на маргини. Они први од нас су овде дошли прије готово 50, године, али ни једног парламентарца нема међу нама, ни једне особе утицајне у медијима или у пословном свијету. Некада смо бар имали“ успијешне“ представнике међу криминалцима, данас ни тамо. И они су данас олињали и живе од старе славе и трачају како су они некада са краљем… По томе смо баш феномен занимљив за истраживање. И тако маштајући причасмо о разним путевима ка промјени. И тако дођосмо до класичне дискусије о кокошки и јајету. Шта је акција, а шта реакција, шта је узрок, а шта последица. Ја сам како то често зна бити кренуо са објашњењима која су веома обухватна, али искрено говорећи веома тешко остварива. Сматрао сам да за нас Србе у Шведској неће бити неког већег напретка без да се Срби у старом крају и Србија донекле среде, његова тактика је била „оканимо се ми Срба доле, се концентришемо на подизање статуса нас као групе овде“. Групе Срби у Шведској. Дошло је овде до разних других дискусија као на примјер зашто су Срби Канаде као група успјешнији од нас иако смо припадници истог народа или зашто су Курди утицајнији у истој овој Шведској у којој и ми живимо. Па гдје су ти Срби Шведске?
Овде смо се доминантно насељавали из економских разлога, а у Канади има добар дио људи који су тамо отишли из политичких разлога. Да се не лажемо, Срби који су се населили овде су дошли из најсиромашнијих крајева, са најтањим образовањем и прилично су били и јесу захвални овим што су овде добили (сигуран посао, пристојан стан, могућност да се посјети стари крај бар једном годишње…). Нису имали неке велике жеље тако да кажем. А захвалност је лијепа особина, али не помаже да се постигне оно што се у овом свијету дефинише као успијех. Све у свему овде смо као народ скроз политички неписмен и несвјестан. Није да су Курди много бољи или да су то наши сународници у Канади, али међу њима постоји довољан број који вуче и који усмјерава остале. Зато су успјешнији.
Е сада ова прича о томе да се морамо концентрисати на ”сада и овде”, то јесте врло често тако, али за нас не важи. Можемо ми овде сто пута објашљавати какви су шведски Срби и бити веома успијешни као појединци, али све док информација да долазимо из непоштоване земље ниског статуса ипак ће се на нас тако гледати на први поглед. Без дизања угледа Срба у цјелини нема неког битног дизања колективног статуса Срба у Шведској.
Очигледна илустрација тога да промјена прво мора настати у „матици“ су рецимо Италијани у САД (а и шире) и Финци у Шведској. Италијани су били при дну угледа у САД у првој половини 20. вијека. Мафија, заостали, сиромашни, насилни, подерани и одрпани… И онда се та Италија почела промовисати по свијету. Истина Италија и Италијани имају једну високоугледну историју, али то се било и заборавили. И тако од ситних (165 цм и 65 кг) зализаних маминих дјечака који воле да машу рукама направише најбоље љубавнике овог свијета. Да не идемо даље. Како то? Па прво су правили добре филмове када је европски филм био замр’о, тик после рата, значи нашли су неискориштен простор. Па су онда правили којекакву милозвучну музику. Па су бога ми прилично поправили и своју земљу. Па су убиједили остале како њихови сиреви који искрено говорећи смрде ипак миришу. И тако даље и тако даље. Значи боља слика Италије, корист и за америчке Италијане.
Ко су за просјечног Швеђанина били Финци 70-и неке? У принципу ундерменш, људи друге, треће класе. Пропалице које раде најлошије послове, воле извадити нож и опити се. Имали су статус који је некада био мало изнад нашег, некада прилично испод. Гдје су они данас, а гдје ми? И нема шансе да су првенствено они сами као колектив у Шведској подигли статус своје групе. Истина због осјећаја мање вриједности и погледа већине на њих већина их се асимиловала и не постоје као нека организована група у овој земљи. По томе би их могли окарактерисати као неуспијешну групу. Али ипак на Финца као појединца се више не гледа са висине. Данас када је Финска развијенија од Шведске готово нико из новијих генерација не гледа на Финце са висине. На жалост људи се цијене и по слици земље из које долазе.
Значи можемо ми сви бити најфинији, најпочешљанији, најврједнји, најпоштенији… Али све док је слика Србије као несређене земље и земље људи који једу дјецу таква ми као група овде не можемо значајно напредовати. Како ја да објашњавам да је слика Милошевићевог говору на Газиместану обична пропагандна глупост када данашњи предсједник исте те Србије прича исто то о том говору? Или како објаснити колико су Срби настрадали у последњем рату када ”предсједник Срба” извињава на све стране без неког реципроцитета? Жртва се не извињава на тај начин, него починиоц. На жалост ми морамо бити двије борбе паралелно, ма колико не жељели. Да парафразирам Маркса Србија и Срби доле су база, темељ, ми овде смо надградња, ма шта ми жељели и мислили. Мораш прво имати оно што ти треба за основне физиолошке потребе (неке Србе), па тек сит и наспаван можеш филозофирати (и имати Шведске Србе).
Од слике Србије и Срба доле зависи да ли ће наша дјеца или унуци бити Срби. Данас многи копају по претцима не би ли пронашли неког Италијана? Зашто? Па то им диже статус и чини их интересантнијим. Фудбал, храна, мода… Да и не причамо колико данас многи копају по ранијим генерацијама не би ли нашли неког Јевреја. Успијешни, поријекло отвара многа корисна врата, помажу се, висок статус.. А Срби рођени као Срби и живећи ту одакле су Срби већ избјегавају идентификацију са својим народом, јер Срби су… Ма знамо каква је слика у колективном схватању.
Слијепи народни гуслар
Malo zahvaljujući Biznismenima i patriotima koji su za ratnih godina spajali uzvišeno (briga za svoj narod) i korisno (briga za svoj džep), po principu: ne može biti dobro Srbima kao narodu dok svaki Srbin pojedinac ne poboljša svoju poziciju, pa zašto onda ne početi od samog sebe?, tj. u ime naroda misliš globalno a djeluješ lokalno, a pogotovo zahvaljujući njihovoj duhovnoj ljudskopravaškoj polubraći po žiro-računu, dakle zahvaljujući takvim izdancima srpskog roda (zna Kandicku rodit Srpka, zna dojiti LDP-ovce..) u narodu vlada veliko nepovjerenje prema svim vrstama dobrovoljnih akcija (ako nije u pitanju prikupljanja sredstava za kerušu Milu). Uostalom sve su institucije odavno više puta provučene kroz medijsko blato uzduž i poprijeko, osramoćene i uništene, od SANU koji se naučio da se okane zauzimanja bilo kakvih stavova o onom što nam se dešava, preko vojske koju ”reformišu” CIA kursadžije poput Šunatovca , do SPC na čijem čelu sada imamo kooperativnog patrijarha kome ajatolasi i mule političke-korektnosti praštaju i istinski govor mržnje prema muslimanima samo zato što je iskazao spremnost da oštanca nove kalendare i ugosti Papu, valjda zbog njegovih velikih neimarskih zasluga za srpsku podzemnu arhitekturu, od Jasenovca preko Jadovna do Prebilovaca. Naši mediji, inače prevashodno u rukama (neko drži burekdžinice i slastičarne a neko novine, izdavačke kuće, forume za istoriju …) izdanaka naše braće po patnji iz drugog svjetskog rata koji su dokazali da, kad treba nisu gadljivi (”Alo majstori, pošto pola kg istorije? može li na kredit?”) ni na svoje endehazijske dželate ni na multietniĆko-tolerantnog rahmetli Aliju, inače dosljednog borca protiv Njihove nacionalne države, rado bi da unište sve ostatke međusobnog povjerenja među Srbima. Po oprobanom receptu Zavadi pa vladaj.
U takvoj atmosferi mislim da bi ipak prošla jedna akcija i među najneorganizovanijim i najnesolidarnijim Srbima na planeti – Srbima u Švedskoj: dobrovoljno davanje krvi. Danas ima naime jako mnogo Srba koji bi, ako već ne mogu da pobjegnu u kakav regionalni kvazinacionalni identitet poput milogorskog (zamalterisanog novim slovima u ”alfabetu”) ili habsburško paorskog (”laku noć braćo Janezi, znam, sve su to geni, mame vas habsburški kavezi” recitovaše nekad bradati muzikant koji sad sve više i sve dobrovoljnije figuriše kao simbol nove panonske EU mornarice), dali i litar krvi ne bi li u njemu pronašli par nesrpskih eritrocita. A dok molekularno-biološka analiza ne da željno očekivane rezultate može se uvijek koristiti radni naziv ”jugge”.